Vojno-odbrambeni značaj

U svakom ratu glodari mogu biti vrlo značajni sa stanovišta biološkog rata, a takođe u vanrednim ratnim uslovima povećana je mogućnost izbijanja epidemija i povećanih ekonomskih šteta.

Odbojnost

Glodari kod većine ljudi izazivaju odbojnost, neretko stres i gađenje tako da je i sa ovog aspekta opravdano izvođenje deratizacije.

Zaštita kulturnih dobara

Izuzetno je važno da se kulturna dobra i umetničke dragocenosti zaštite od štetnih uticaja glodara, koji su iz dosadašnjih iskustava na ovom planu učinili neprocjenjive štete posebno u prošlosti kada nije bilo ofanzivne borbe protiv glodara.

Zaštita životne sredine

Prilikom izvođenja sistematske deratizacije pažnju ćemo obratiti na izbor rodenticida – antikoagulanti II generacije, gde je pravilnom i stručnom aplikacijom smanjena mogućnost intoksikacije rodenticidima u toku rada.

Zakonski osnovi

Mere preventivne sistematske deratizacije obavljaju se u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti („Službeni Glasnik RS“, broj 14/10). Preventivna deratizacija se obavezno vrši na javnim i privatnim površinama, te u objektima u kojima postoji mogućnost razmnožavanja glodara koji prenose zarazne bolesti. Sprovođenje i finansiranje preventivne deratizacije obaveza je organa lokalne samouprave, vlasnika privatnih poseda i lica koja obavljaju poslovnu delatnost. Opšta sistematska deratizacija se sprovodi najmanje dva puta godišnje u svim naseljenim mestima, kao prolećna i jesenja deratizacija.
Nadležni organ lokalne samouprave organizuje sprovođenje opšte sistematske deratizacije za svoje područje, vrši izbor izvođača i finansira troškove sprovođenja opšte sistematske deratizacije na određenim javnim mestima.

Biologija glodara

Glodari (Rodentia) su najveći red sisara. Ova skupina broji oko 2.270 vrsta, što čini oko 42% svih vrsta sisara. Žive širom sveta u raznovrsnim životnim uslovima. Veličina varira od 6 cm dužine i 7 g težine (afrički patuljasti miš) do 130 cm dužine i 45 kg težine (kapibara), ali je većina vrsta relativno mala, dužine između 8 i 35 cm.

– Anatomija. Oblik tela glodara je uglavnom vrlo sličan, osim malog broja izuzetaka, koji su zbog prilagođavanja posebnim uslovima života razvili i neke posebne telesne osobine (odskočne noge, noge za kopanje, letne kožice i sl.).

– Vilica. Najvažnija osobina vilice glodara su povećani sekutići gornje i donje vilice. Glodari imaju 16 ili 20 trajnih zuba, pri čemu većina vrsta ni nema mlečne zube (osim vrsta iz nadfamilije Cavioidea, kojima izrastu trajni zubi još prije nego što se okote). U svakoj polovini vilice imaju po jedan sekutić (Dens incisivus), koji se još naziva i „zub glodavac“. Donji sekutići su najčešće duži od gornjih. Iza njih dolazi prazan prostor koji se zove dijastema, a očnjaci im nisu razvijeni. Zubi glodara po pravilu nemaju koren. Prema mestu izrastanja zuba imaju zubnu šupljinu i rastu tokom celog života. Za razliku od njih, kutnjaci imaju ograničen rast.

Način života

Većina glodara su noćne životinje ili su aktivne u sumrak, ali se mogu sresti i tokom dana. Žive pojedinačno ili u grupama koje u slučaju gole krtice mogu imati i više od sto jedinki. Glodari žive u svim životnim uslovima, uključujući i visoke krošnje (npr. veverica). Nema ih jedino na Antarktiku i nekim manjim ostrvima.
Glodari su vrlo bitni u većini ekosistema, jer se brzo razmnožavaju što ih čini vrednim izvorom ishrane za mnoge predatore, kao i prenosiocima polena i sl.

Poreklo imena

Ime “glodari” potiče od osobine glodara da moraju čitav život da glođu, jer im čitav život rastu zubi, pa moraju da ih troše. Latinski izraz Rodentia je nastao na sličan način, od reči rodere (glodati) i reči dens (zub).

Sistematika

Zbog izuzetne reproduktivne moći, preživljavanja u ekstremno teškim uslovima većina štetnih glodara je zastupljena u svim delovima sveta, a posebno sivi i crni pacov, kao i kućni miš pa ih sa pravom smatramo kosmopolitskim životinjama. Sivi pacov jedan je od najreproduktivnijih. Koti se u toku godine oko pet puta, sa okotom od 6-12 mladih koje nose do 22 dana, tako da u idealnim uslovima za godinu dana od mužjaka i ženke sivog pacova moguć je okot od 2-4000 jedinki.